BlogTemper – pejl ejl najpoželjnije naravi

Oktobar 23, 2018by Andrew0
https://razbeerbriga.rs/wp-content/uploads/2018/10/temper-blog-1280x853.jpg

Temper je pejl ejl koji vidimo kao tipični, balansirani primer piva izrađenog u ovom stilu. Ali pre nego što zađemo  dublje u objašnjavanje kako i zbog čega ga pravimo na način na koji to činimo, osvrnućemo se na istoriju ovog stila.

Iako su u današnje vreme karakteristike modernih “pejl ejlova“ odmah jasno prepoznatljive, ovo nije uvek bio slučaj i termin se koristio kada se govori o daleko raznolikijoj grupi piva. Važno je pomenuti da bleda (pale/pejl/ – bledo), odnosno svetla piva zapravo nisu ni postojala tokom većeg dela istorije pivarstva, ma koliko to iz današnje perspektive delovalo neobično. Tačnije, tokom stotina, čak hiljada godina, uglavnom su tamna piva činila ono što se podrazumevalo pod pojmom pivo. Ovo je zapravo posledica načina na koji je obrađivan slad.

 

Rane metode prženja slada, podrazumevale su direktno izlaganje slada vatri i drugim izvorima toplote, od čega su zrna postajala tamnija, a pivo dobijalo braon boju. Tek kada je tokom XVII veka u Velikoj Britaniji uvedena upotreba koksa pri suvom prženju slada, piva su počela da podsećaju na ona koja pijemo danas. Ipak, proteklo je mnogo vremena dok ovaj stil nije zaživeo u pravom smislu te reči. Zato, XIX vek smatramo periodom rođenja modernog pejl ejla, budući da je većina pivara tek tada implementirala savremenije metode prženja slada u svojim proizvodnim pogonima. Čak i onda, termin “pejl ejl“ kao odrednica stila korišćen je dosta konfuzno, jer je upotrebljavan kada se govorilo o širokoj paleti piva svetle boje.  Praktično, o bilo kom tipu svetlog piva, uključujući: blaga, gorka, takozvani best-bitter (najbolji-gorki), extra special bitter (ekstra specijalno gorka) i IPA (indijski pejl ejl).

Vremenom se ipak pejl ejl stil (često nazivan i “gorkim“) jasno izdvojio, poprimivši karakteristike po kojima je čuven i danas: to su piva blede do zlatne boje, umerenog nivoa alkohola i zato poprilično laka i prijatna kada se piju u većim količinama. Vrlo su “suva”, ali i osvežavajuće gorka, zahvaljujući većem prisustvu hmelja, u odnosu na ranije popularne varijante piva. Britanske sorte hmelja, podarile su ovom stilu prepoznatljivu gorčinu, kao i jače arome i ukuse hmelja, prevashodno obojene zemljanim, drvenim, cvetnim i blago začinjenim notama upravo karakterističnim za hmelj iz Britanije.

Ovi ukusi, odnosno aspekti ukusa, dodatno su naglašavani zbog upotrebe izuzetno tvrde, bazne vode koju su koristile britanske pivare, od kojih su najčuvenije one iz mesta Burton on Trent. Ovako unapređena proizvodnja manje – više je ostala nepromenjena tokom 150 godina. Evolucija je prerasla u svojevrsnu tradiciju, a piva tog stila proizvođena su najvećim delom u Britaniji.

Sve se ovo promenilo početkom moderne ere zanatskog pivarstva, koja je započeta svojevrsnom pivskom revolucijom u Americi 1970-tih i ’80 tih godina, a potom i drugim delovima sveta. Ovu revoluciju je pokrenula proizvodnja istorijski britanskih piva, na čelu sa pejl ejlom, u malim američkim pivarama.

Amerikanci su dodali poseban šmek ovom stilu – i to u dovoljnoj meri da danas raspoznajemo dve slične, no ipak jasno razdvojene kategorije pejl ejla: britanski pejl ejl, koji krasi orašasti, robusniji karakter slada, zemljani, drvenasti, cvetni hmeljevi, voćkasti kvasac i generalno balansiraniji ukus; i američki pejl ejl, sa svojim mekšim, svetlijim sladom, agresivnijom gorčinom hmelja, aromama citrusa i bora, neutralnijim kvascem i jasnijim “hmeljastijim” profilom, obično i sa malo većim procentom alkohola.

Sve nas ovo vraća do Tempera, pejl ejla koji je zamišljen kao neka vrsta spone između onog najboljeg što krasi ove dve škole pejl ejl stila, a koji ujedno ima i nešto originalno, jedinstveno da doda ovom miksu.

Naziv Temper već sam po sebi upućuje na ovaj balans i ono čime je inspirisan, prvenstveno imajući u vidu jednu od definicija značenja reči koja jasno ukazuje na način na koji smo pristupili prilikom kreiranja ovog piva: “dovesti do odgovarajućeg, pravog, poželjnog stanja kroz ili kao kroz miksiranje ili mešanje”.

Sve ovo određeno je sastojcima. Slad odražava britansku tradiciju: osnova su pejl ejl i pilzner slad. Povećanu čvrstinu i kompleksnost daju Mihnen i laki kristalni sladovi. Hmelj oslikava američki pristup stilu: hmeljeve sorte –  cascade, centennial i chinook dominiraju, dajući arome i ukuse citrusa i bora. Ipak, mi u pivari RazBeerBriga volimo da dodamo i naš jedinstveni tvist: robusta hmelj.

S obzirom da smo prva zanatska pivara osnovana u Vojvodini, nismo mogli da odolimo iskušenju da dodamo i jednu domaću vojvođansku, srpsku sortu hmelja ovom miksu. Ne samo što to pivu daje jednu lokalnu obojenost, već cvetne i začinjene arome robusta hmelja daju i nešto šmeka britanskog, čak kontinentalno-evropskog ovom pivu, čineći ga zaista jedinstvenim.

Na kraju, vrlo smo zadovoljni rezultatom i sigurni smo da će i ljubitelji piva biti zadovoljni!  Na tržištu zanatskih piva, gde su pejl ejlovi često prezasićeni hmeljem, a manjkavi u domenu slada, Temper je zamišljen da se izdvoji kao pivo koje ove sastojke sjajno balansira – fino temperovani (oprostite nam ove igre rečima!), pitak pejl ejl koji slavi poreklo i predivne ukuse pejl ejl stila. Živeli!

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *